fbpx

Културно историјски споменици

Хаџи-Проданова пећина

Хаџи-Проданова пећина је добила име по Карађорђевом војводи који је у пећину склањао збегове. Налази се у долини Рашћанске реке,( па је због тога зову и "Рашћанска пећина"- ранији назив "Шљепаја"), удаљена 7. километара од Ивањице на путу за Гучу на надморској висини око 600 метара. Испитана дужина пећине је око 400 метара и састоји се од два спрата. Доњи спрат поред главног има и два споредна канала. Улазни део пећине је ширине око 3 метра и завршава се сужењем иза кога се налазе простране дворане које су дугачке око 50 метара и широке око 15 метара. Десна страна ове дворане покривена је бигреним саливом и серијом плитких базенчића. У централном делу дворане налазе се дебели сталактити и сталагнити, а на странама моћни саливи као окамењени водопади. Дворана се завршава са два мања продора-процепа. Горњи спрат почиње из дворане главног канала и испуњен је разнобојним и разноврсним накитом.

50 hadzi prodanova pecina 03 09 2010 02

У Хаџи-Продановој пећини је, екипа студената на челу са професором Биолошког факултета Београдског универзитета  др Божидаром Ћурчићем, пронашла 25 нових врста пећинских животиња (инсеката), које у свету, или нису познате или су ретке.

На иницијативу СО- Ивањица и Туристичке организације општине Ивањица приступило се уређењу пећине.

У периоду између 9 и 30 јуна 2003 године у организацији Завода за заштиту споменика културе из Краљева, а чије трошкове је сносила СО Ивањица, су спроведена заштитна археолошка ископавања у пећини. Истраживања су реализована у сарадњи Филозофског факултета ( др Душан Михаиловић, доцент на Оделењу за археологију) и Народног музеја у Београду, а у њима су учествовали и стручњаци Географског факултета у Београду, Историјског института у Београду као и студенти археологије из Београда.

hadzi prodanova pecina1

Приликом ископавања у површинском слоју и рецентном укопу на самом улазу у пећину нађени су фрагменти керамике из старијег гвозденог доба (Басараби комплекс), затим у геолошком слоју 2. костатовани су окресани камени артефакти који припадају граветијенском или епиграветијенском технокомплексу и припадају времену 20. или 10. миленијума пре н.е.(млађи хоризонт), у геолошком слоју 5, испитаном на површини од свега 2 м, откривени су налази средњег палеолита и није млађи од 40. миленијума  пре н.е.(старији хоризонт), као и велика количина костију плеистоценских животиња. 

Сви налази су веома значајни јер припадају периодима који у нашој земљи  нису довољно истражени, тј. ради се о налазима који су типични за периоде и културе којима припадају (мустеријен, граветијен/епиграветијен).

Налази од кристала кварца нису карактеристични, како за средњи тако и за рани горњи палеолит па би Хаџи-Проданова пећина могла да представља једно од најстаријих налазишта у свету на коме се јављају артефакти од овог материјала.

У другој половини јула и почетком августа  2004. године су настављена истраживања (ископавања) од стране исте екипе чији рад је финансирало Министарство културе Р. Србије и пронађено је око шездесетак предмета старих од 40 до 45 хиљада година п.н.е. У питању су остаци материјалне културе неандерталаца. Већина пронађених алатки је направљена од кварца. Пронађени су кристали кварца што је реткост у Европи, као и алатку од горског кристала која је сведочанство о духовном животу неандерталаца тј. о њиховом осећају за лепо.

Пећина је била привремено станиште ловаца-неандерталаца и пећинског медведа чија су лобања и бројне кости и зуби пронађени у пећини.

Хаџи-Проданова пећина улази у малобројна вишеслојна палеолитска налазишта на централном Балкану и пружа велики потенцијал за будућа истраживања. Хаџи-Проданова пећина представља комбинацију важног туристичког, спелеолошког и археолошког објекта.

Изнова је саграђена порушена црква испред пећине познатија као "Аџијина" која је први пут саграђена 1809. године и посвећена Архангелу Михаилу, а у наредном периоду предстоји унутрашње уређење и отварање Хаџи-Проданове пећине за посетиоце. (Oтворена за туристичке посете).

Радно време Хаџи- Проданове пећине

Радним данима од 10:00 до 14:00 часова.

Суботом и недељом од 09:00 до 14:00 часова.

Уласци су на сваких пола сата. Последњи улазак пола сата пре истека радног времена.

Улаз је бесплатан.

Сезона траје до 07.12. 2019.год.

За више информација јавити се на телефон:

+381 61 6104238.

Црква "Св. Цар Константин и Царица Јелена"

04 ivanjica crkva 6002

Налази се у центру Ивањице. Подигнута је 1836-1838. године,три године после формирања варошице. Једини је објекат из тог доба у Ивањици. Преживела је два пожара у којима је изгорела читава варош. Живописана је 1862. године и живопис је у целини очуван. Живописао је сликар Димитрије Посниковић. Посећеност ове цркве је значајна, како од стране туриста, тако и од становника Ивањице. Данас се у просторијама Парохијског дома одржава настава из веронауке за све заинтересоване.

Камени мост на реци Моравици

За посетиоце Ивањице од посебног интереса је камени мост на Јаворско – Драгачевском путу. Представља највећи једнолучни мост на Балкану, саграђен по принципу клинова, без везивног материјала. Градили су га италијански мајстори 1904-1906. године са ивањичким предузимачем Благојем Луковићем од великих камених блокова. Још увек се користи за саобраћај и прелазак пешака. Последњих година забрањен је пролаз теретних возила, а у плану је да буде само пешачки, како би се сачувао.

Image

Електрична централа на Моравици

Саграђена је 1911. године. Представља седму хидроцентралу у земљи. Снага јој је 240 КwС. Још увек је у функцији (осветљава градски парк), али је претворена у музеј. Са својим старим Сименсовим машинама, музејске вредности она данас представља занимљив објекат који привлачи електростручњаке и туристе. Бетонска брана висине 9м чини испред хидроцентрале прелеп водопад који је визуелни симбол града. Млади и смели купачи у току лета радо долазе на брану и скачу у дубину.

Image

Споменик Ђенералу Дражи Михаиловићу(1893-1946)

Налази се у центру града, подигнут је априла 2003. године у знак пажње легендарном вођи Равногорског покрета у ИИ светском рату (ђенералу и команданту југословенске Краљевске војске у отаџбини). Поред споменика се налази дом (Чичин дом) са идејом да прерасте у Равногорску библиотеку и музеј Равногорског покрета. Плато око споменика је уређен и заједно са кафеом Де Гаулле, једно пријатно место за одмор и предах. Споменик изазива велико интересовање туриста који посећују Ивањицу .

Image

Споменик Револуције

оциран је у самом центру Ивањице. Дело је познатог ликовног ствараоца и револуционара Ђорђа Андрејевића - Куна. Споменик је у ствари мозаик величине 5x2,4 м, и приказује устанак, борбу и победу против окупатора.

Image

Палибрчки гроб

Црква Лазарица – налази се на брду изнад Ивањице на 780 мнадморске висине, 4 км од града. Према предању на овом месту је сахрањен Бошко Југовић. “Пре 40-50 година кажу да је дошао од некуда у Стари Влах један човек који је нашао један гробни камен и развалине од цркве у планини више Ивањице и казао људима: - Ово је гроб Бошка Југовића. Рањен, вели, на Косову, дошао је овде и ту умро, па му је ова црква била подигнута за душу”. Ту је године 1911. Благоје Луковић, грађевинар из Ивањице, подигао црквицу и засадио девет храстова који симболизују девет Југовића. Приликом копања темеља нађен је један калпак тежак 4 кг.

Пре десетак година ова црква је обновљена средствима прикупљеним од стране грађана Ивањице. Црква се зове Лазарица зато што је посвећена Светом Кнезу Лазару.

crkva lazarica palibrcki grob d bosnic 1538574337

Манастир Ковиље

Храм се налази у селу Смиљевац, на 25 км југозападно од Ивањице. Изграђен је у стени поред реке. Име потиче од истоименог села подно планине Јавор. Манастирски комплекс чине две цркве. Прва је посвећена Св. Арханђелима Михаилу и Гаврилу, а друга Св. Николи. Црква посвећена Св. Арханђелима смештена је у пећинском делу стене. То је једнобродна грађевина са олтарском апсидом. Црква је веома стара и сматра се да је изграђена у XИИ веку. Први пут се помиње 1606. године у Крушевачком поменику. Рашки митрополит Гаврило обновио је манастир 1644. године и остао у њему све до избора за патријарха. Тада је изграђена црква Св. Николе, која је већих димензија од цркве посвећене Св. Арханђелима.

Други храм има правоугаону основу и слепу куполу. Од живописа из XИИИ века који је сачуван само у фрагментима, добро су сачувани ликови светитеља. Манастира је имао изузетан значај као културни и духовни центар овог краја . Овде је отворена једна од најстаријих школа у Србији године 1867. Постојала је и школа за будуће свештенике. Од 1813. године манастир врши активну функцију редовне парохијске цркве.

manastir kovilje d bosnic 1538574980

Манастир Придворица

Налази се у Придворици, 28 км југоисточно од Ивањице. По архитектонским карактеристикама типичан је представник средњовековне рашке школе. Помиње се у Немањиној повељи, што значи да је веома стара. У Немањиној повељи датој манастиру Студеница наводи се као манастир у коме су боравиле монахиње. Њен живопис је уништен.

manastir pridvorica d bosnic 1538574981

Римски мост - Куманица

У селу Куманица на 16-том км југозападно од Ивањице у правцу према планини Голија у близини старе запуштене воденице–поточаре, налази се стари камени мост преко реке Моравице. Река Моравица је у ствари Западна Морава у свом горњем току кроз Ивањицу и више према Голији и настаје од два извора који извиру,  један испод Јанковог камена, а други испод Голије „Пашина чесма“ и оба од села Јасеновица праве Голијску реку која тече све до близине „Римског моста“ одакле се даље зове Моравица. У Моравицу се уливају мање реке као и Ношница у селу Међуречје. Стари мост преко горњег тока реке, налази се на старом, запуштеном путу проходном искључиво за пешаке и товарне коње, који је из Ивањице, преко Међуречја, водио преко села Братљева, за Санџак (Сјеницу). Испред и иза моста, траса овог старог пута, оштрим кривинама и великим успонима, пење се на обале Моравице.Уско корито планинске реке Моравице премошћено је једним сводом полукружног облика, који се својим опорцима, упорњацима, преко не баш изражених обалних стубова ослања на стеновите обале реке. Обале реке Моравице су углавном од глинених шкриљаца, тамних по својим површинама шкриљавости, који су једним делом употребљени у конструкцији моста. Мањи део чеоног зида, уз чела сводова, озидан је крупним ломљеним каменом, добро изчивијаним уз чело свода. Местимично има неправилних комада облутака. Остали, много већи део, конструисан је од плочасто ломљеног камена, од крупних плочастих комада шкриљасте стене које има практично у неограниченим количинама у околини. Због различитих материјала, предпоставља се да је мост направљен у више периода.

На узводној страни моста, на десном обалном стубу, постоје остаци неправилно изведеног кљуна, остаци неке врсте заштитног зида, који је имао задатак да велике воде Моравице усмери испод свода и на тај начин заштити вертикални крилни зид моста. Сличан овоме, али скоро неприменљив остатак постоји и код левог опорца узводно. Опорци свода заједно са паралелним крилним зидовима чине обалне стубове моста.

Ширина моста је 2,40 м и то је истовремено и ширина коловоза. Укупна дужина моста (са стубовима) је око 14 м, величина лучног отвора је 6,72 м, а висина око 4 м.

Данас овај мост користе само пешаци, а око њега се гранају брдски путићи од којих један води за село Ерчеге.

Немогуће је утврдити ко је и када подигао овај мост у селу Куманици. Али је несумњиво то вешто творена и лепа грађевина, необилно витких и складних линија. Припада типу лепших турских мостова. Отвор овог моста сличан је једином очуваном отвору на мосту преко реке Увац. Судећи по његовој техници, он би могао бити грађен у исто време кад и мостови у Призрену, што значи у XВ веку. У традицији овог краја мост постоји под називом „Римски мост“, премда у њему нема ничег римског. Опет, с обзиром на стари пут, који је најкраћа спона Санџака и Србије, могуће је да у народу живи памћење на остатке неког пута из римског времена, па је предпоставити да је на овом истом месту био и мост.

Овим мостом су према Санџаку и даље ишли трговачки каравани.У средини у којој постоји мост је као грађевина ненаметљив. Утисак који пружа веома је пријатан. Он представља освежење у овом скоро ненестањеном крају. Са свих страна окружен је зеленилом, које га просто стапа са природом, тако да не делује као наметнута грађевина, саставни је део пејзажа.

rimski most d bosnic 1538573709

Споменик Мајору Илићу на Јавору

У првом ослободилачком (Јаворском) рату 1876. године српска војска није имала много успеха. Поразна је била Калипољска битка 24 јуна 1876. године. У другим биткама вођеним у августу српска војска успела је да заустави турска напредовања. У тим борбама посебно се истакао мајор Михаило Илић који је предводио Моравичане, и славно погинуо 24. августа 1876. године.О том догађају говори споменик мајору М. Илићу подигнут 1907. године. Удаљен је од Ивањице 36 км и налази се на Јавору, на брду изнад бивше царинарнице, на месту где је била граница са турском царевином. У околини споменика се налазе хумке које представљају почивалиште изгинулих јунака из Јаворског рата.

Моравички крај спада у крајеве са доста и са посебно занимљивим, ретким и необичним надгробним споменицима и крајпуташима. Са ових споменика и крајпуташа запажа се богатство језичког казивања, а посебну пажњу изазивају епитафи са разним духовитим или тужним изрекама и стиховима.

Поред наведеног, постоји велики број цркава као и остатака порушених цркава из доба Немањића, и градина (остатака порушених утврђења).

spom majoru ilicu javor d bosnic 1538573709

О Ивањици

Општина Ивањица обухвата простор од 1.090 км2 и једна је од највећих у Србији. Налази се у саставу Моравичког округа, а граничи се са општинама Ариље, Лучани, Нова Варош, Рашка, Краљево, Нови Пазар и Сјеница. По попису из 2011. године има 32.380 становника.

Корисне информације